Više od 12.000 građana Novog Pazara se godišnje javi sa simptomima anksioznosti – nema pravila kada je reč o uzrastu

“Imam fobičan strah od smrti, to je rezultat jednog tragičnog događaja iz ranog detinjstva”, priča za Euronews M.I. iz Novog Pazara koja se devet godina bori sa anksioznošću. Kako kaže, borba nije laka, ali se vremenom navikne.

Između dvanaest i petnaest hiljada Novopazaraca godišnje se javi sa simptomima anksioznosti, što nije mali broj za grad te veličine. Psihijatri upozoravaju da nas u narednom peridodu očekuje još veći broj ističući da je to “bolest modernog doba”, kao i da nema pravila kada je reč o starosnim dobima.

Psihijatar Amir Kajkuš istakao je da uglavnom svi pregledi koji se obave ukažu da ljudi pate od anksioznosti.

Takođe, psiholog Anida Vrcić ističe da anksioznost može pogoditi pripadnike svih starosnih grupa, ali da se u posednje vreme, zbog promene uslova života u Novom Pazaru, primećuje veliki broj mladih koji se bore sa anksioznošću.

“Uslovi života u Novom Pazaru su se potpuno promenili i te promene, posebno kod mladih, najčešće stvarau taj osećaj da nisu na mestu na kojem treba da budu i to vremenom prouzrokuje anksioznost”, kazala je Vrcić za Euronews Srbija.

Ona je dodala na socioekonomski faktori kao što je nezaposlenost utiču i na nešto starije ljude.

Prema rečima lekara, anksioznost se različitim metodama leči od šest do osam meseci. Takođe, vrsta terapije je i odlazak kod psihoterapeuta, ali je problem što ih u Novom Pazaru nema.

Stašević Karličić: Nelečena anksioznost može prerasti u poremećaj

Profesorka Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević rekla je za Euronews Srbija da je važno da se napravi razlika između anksioznosti i anksioznog poremećaja i naglasila da je anksioznost simptom.

“To je simptom, strah koji se javlja kod ljudi koji se suočavaju sa nekom opasnošću, govorimo o patološkom strahu i to zovem anksioznost. Rešava se terapijama, razgovorima, neće uvek prerasti u poremećaj”, kazala je Stašević Karličić.

Ivana Stašević Karličić

Euronews TV

Ona je rekla da dugotrajna nelečena anksioznost može prerasti u depresivni ili anksiozni poremećaj.

Kada je reč o pandemiji, Stašević Karličić kaže je istraživanje pokazalo da ona nije imala toliko značajan uticaj na mentalno zdravlje koliko se govorilo jer ljudi imaju urođen adaptivni kapacitet koji omogućava da se priviknu na novonastale promene koje mogu izazvati i povećan stres.

“Oni koji imaju mali adaptivni kapacitet, oni su se razboleli, ostali imaju taj razvijeni kapacitet da se naviknu kada se susretnu sa izazovom”, rekla je Stašević Karličić.

Ona dodaje da u grupu onih koji nisu razvili adaptivni kapacitet svakako spadaju mladi koji su u razvoju i zbog faze razvoja u kojoj se nalaze spadaju u rizičnu grupu.

“Zdravstveni sistem ima široku mrežu za lečenje psihijatrijskih bolesti. Najvažniji je Centar za mentalno zdravlje u smislu prevencije i raspitivanja, a tu je i besplatan telefon 0800 309 309 koji je dostupan 24 sata”, istakla je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević.

Komentari

komentar

Vrh
%d bloggers like this: